Lara, prošla sezona je za tebe bila izazovna zbog teške povrede prednjih ukrštenih ligamenata. Kako napreduje tvoj oporavak i kakav je osećaj polako se vraćati na teren? Šta te najviše motiviše u ovom procesu?

 

- Sve napreduje kako treba u ovom trenutku. Čudan je osećaj morati sve početi iz početka kad znaš da si pre povrede mogla sve da uradiš bez razmišljanja. Motiviše me to što ću proći ceo proces oporavka i bit ću sigurna u sebe fizički kad se vratim na teren.

 

Rođena si u Pertu, a sada već treću godinu živiš u Novom Sadu. Kako bi uporedila život u ova dva grada – od svakodnevnih navika, kulture, do košarkaške scene? Šta ti najviše nedostaje iz Australije, a šta si zavolela u Srbiji?

 

-Najviše mi nedostaje mama i sestra naravno, ali i okean i stil života. Kad si negde rođen i živeo dugo to je nešto sto nije lako opisati rečima taj naćin života. Slični su u tome sto se živi u nekom sporijem tempu. Košarka u Australiji više vuče na američki stil igre i kultura koja ide uz to. Najviše što sam zavolela ovde je hrana.

 

Dolazak iz Australije u Srbiju sigurno je doneo izazove, posebno u smislu jezika i kulture, s obzirom na tvoje korene. Kako si se prilagodila novom okruženju i na koji način ti tvoji koreni pomažu da se povežeš sa ekipom i gradom?

 

- Prilagodjavanje je bilo teško na početku ali za to je samo trebalo vremena i razumevanja od mojih saigračica i trenera. Povezivanje sa ekipom je bilo lako i poseban mi je Novi Sad zato što su moji roditelji živeli ovde.